KORUPCIJA NAJVIŠE SMETA STRANIM INVESTITORIMA 

„Računate na jeftinu radnu snagu visokog tehnološkog znanja? Dođite u Srbiju”. Tako bi mogao da glasi deo oglasa kojim bi ova država mogla da nastupi na oglasnom prostoru ma koje najrazvijenije zemlje sveta u potrazi za investitorima. Ako se investitor primi na ovaj prilično istinit tekst i uputi se u Srbiju, neka se, ipak, dobro pripremi. Tamo ga čeka nekoliko zamki.

„Zastava elektro“ u Rači, koju je kupila južnokorejska kompanija „Jura“, jedan je od primera kako strani ulagači mogu loše stanje da dovedu u red. Prva među njima je gotovo neprobojna administrativna barijera, koja je u startu čini odbojnom. Sledi korupcija takvog nivoa da poželiš da je zaobiđeš u širokom luku. Ako potencijalni investitor ovo prenebregne, tu je loša putna infrastruktura. Šteta! Jer Srbija je samo na tri sata leta od najudaljenije tačke Evrope, dva sata od Londona, isto toliko od Moskve ili severa Afrike, jedan sat od Istanbula – dakle, blizina tržišta je neosporna. Njenom razvoju moglo bi da pogoduje i to što je na spoju dve panevropske mreže putnog koridora 10 i rečnog koridora 7, kroz Dunav.

Olakšice
- Do svake tačke Evrope vi i drumskim putem stižete za 24 sata. Kada se u obzir uzme tržište, Srbija je savršena proizvodna platforma za plasman robe u EU, Rusiju, druge zemlje i regione s kojima ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini. Zbirno, to su tržišta od skoro milijardu stanovnika – kaže Aleksandar Miloradović iz SIEPA.
Srbija je, osim toga, stabilizovala svoju političku situaciju, harmonizuje odnose sa Evropskom unijom - a jasno se opredelila za njene standarde i zakonodavstvo, čime je i taj segment neizvesnosti za investitore otklonjen.

- Neizostavan je set poreskih i najnovijih finansijskih olakšica, kao što su subvencije po novom radnom mestu, koji Srbiju čine atraktivnom u odnosu na ostale zemlje – kaže Miloradović.

Od dve do deset hiljada evra sleduje investitoru po novom radnom mestu u zavisnosti od vrste investicije, dela zemlje u koju investira i broja radnih mesta koja otvara. Takođe, postoje kapitalni programi Vlade Srbije gde je otvorena mogućnost da država učestvuje do četvrtine investicija. Primer je „Fijat”, koji pak sa sobom povlači čitav niz dobavljača koji će se takođe baviti izvozom, a njihovi proizvodi beležiće se kao srpski.

Konkurencija
Idealno zvuči, baš kao reklamni oglas. Ali sve ove pogodnosti postaju bezvredne u zaoštrenoj konkurenciji, naročito u doba krize, kada pred investitore stavite barijere kao što je administracija, nagomilani birokratski aparat, sporo dobijanje građevinskih dozvola, nerešena svojinska pitanja, loša infrastruktura (samo koridor 10 Srbija gradi više od decenije), stara elektromreža i, ponovo - korupcija. - Upravo to je ono na šta se investitori žale – kaže Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove BAT-a.

Odmah potom, dodaje, da ono što ipak može biti značajno za američke investitore, pored specifičnog geografskog položaja, jesu i sporazumi o slobodnoj trgovini, koje Srbija ima.

- Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja, zahvaljujući potpisanim sporazumima sa EU, Rusijom, zemljama EFTA, CEFTA, Turskom i Belorusijom, omogućava pristup tržištu od skoro milijardu stanovnika. Nesumnjiva prednost Srbije jeste i kvalitetna radna snaga – kaže on.

On je jedan od mnogih koji kao slabosti Srbije kao investicione destinacije prepoznaje u već navedenim komplikovanim procedurama, usporenoj administraciji i suvišnoj birokratiji, pogotovo na lokalnom nivou. Oblasti u kojima bi američki investitori mogli da nastupe su, prema njegovom mišljenju, infrastruktura, usluge, trgovina, kao i proizvodnja robe široke potrošnje, koja može naći tržište kako u EU tako i Rusiji i svim drugim zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

 Šta investitorima najviše smeta u Srbiji

- Administrativne procedure
- Nepredvidiv poreski režim
- Loša saobraćajna povezanost
- Loši uslovi slobodne konkurencije na tržištu
- Nedovršena privatizacija

 

Poreske stope (u procentima)

Zemlja

 Porez na zarade

Porez na dobit preduzeća

Srbija

12

10

Bugarska

12-24

10

Hrvatska

15-45

20

Rumunija

16

24

Mađarska

36

16

Slovenija

41

20

 

 

 

 

Preduzetništvo

Info