PKB POSTAJE GRADSKO PREDUZEĆE  

Poljoprivrednom kombinatu „Beograd“ biće pripojena preduzeća slične proizvodnje, poput Voćarskih plantaža iz Grocke i firme „Dragan Marković“ iz Obrenovca. Ova preduzeća takođe su od velikog interesa za grad. Da bi ušla pod okrilje PKB-a, potrebno je da, na osnovu analize stanja u tim preduzećima, baš kao što je učinjeno i u slučaju PKB-a, gradonačelnik donese odluku o tome.

PKB, nekada gigant srpske agrarne privrede, osnovan je 1945. godine sa zadatkom da snabdeva Beograd osnovnim životnim namirnicama - žitom, povrćem, mesom i mlekom. Od skromnih početaka u močvari Pančevačkog rita, PKB je izrastao u najveći sistem agrobiznisa u bivšoj SFRJ. Krenulo se sa 1.450 hektara njiva. Danas ovo preduzeće ima 22.000 hektara obradive zemlje. Krajem sedamdesetih PKB je zapošljavao oko 43.000 radnika, a danas zapošljava 2.540.

PKB ne može da zadovolji sve potrebe Beograda kada je u pitanju hrana, ali može biti stabilizator snabdevanja Beograda hranom, pre svega mlekom, pilećim, svinjskim i junećim mesom, te hlebom jer ima zasejanih 6.000 hektara pšenicom.

Prošle godine je na zemljištu PKB-a posebno  dobro rodio merkantilni kukuruz sa 8,34 tona po hektaru, prinos semenskog kukuruza je 4,05 tona po hektaru dorađenog zrna, a silažni kukuruz je sa 2.400 hektara dao vrhunski prinos od skoro 40 tona po hektaru. Prinos soje od 3,4 tone po hektaru daleko premašuje prošlogodišnji rod, dok je uljana repica zadovoljila prinosom od 3 tone po hektaru. Izuzetan rod dali su i boranija sa 7,6 i grašak sa šest tona po hektaru. Prinos sena iznosi 9,23 tone po hektaru. Na farmama PKB-a prošla godina bila je produktivna po količini proizvedenog mleka, koja je bila veća za 2,2 miliona litara nego 2008. godine, što je povećanje od 3,6%. Isporučeno je 94.700.000 litara mleka, što je rekordni rezultat u više od 6 decenija dugoj istoriji PKB-A.

Udruženje poljoprivrede i prehrambene industrije

Zadružni savez

Sekcija

Info

Projekat "Kačerski med"

Projekat Agro info punktovi