VEĆE MOGUĆNOSTI IZVOZA PREHRAMBENIH PROIZVODA
  IZ SRBIJE NA TRŽIŠTE EU

U organizaciji Privredne komore Beograda – Udruženje poljoprivrede i prehrambene industrije i Asocijacije za prehrambenu industriju i industriju pića EU (CIAA), koja okuplja 26 nacionalnih federacija za hranu i piće i 28 sektorskih asocijacija, u Sava Centru 11. marta 2009. godine, održan je Seminar na temu: „Tržište i prehrambena industrija EU - Mogućnosti za srpsku privredu“. Seminaru su prisustvovali predstavnici prehrambene industrije iz cele Srbije, a skup su u ime organizatora, pozdravili Svetozar Krstić iz Komore Beograda i Giorgio Bosetti Carcano, projekt menadžer CIAA.

Dario Dongo, rukovodilac Regulatorne politike CIAA, je istakao da na jedinstvenom tržištu EU promet hranom i hranom za životinje treba da bude u skladu sa uslovima Zakona o hrani, koji se odnose, pre svega na bezbednost, higijenu i kontrolu. Kada je bezbednost u pitanju hrana na tržište EU ne može biti plasirana, ukoliko je štetna, neupotrebljiva za ljudsku upotrebu, ili sklona kvarenju, truljenju i raspadanju. Ukoliko, makar samo i u promilima u hrani postoje alergenske supstance, na etiketama za hranu mora biti naznačeno njihovo prisustvo. Obaveza privrednog subjekta je, da u slučaju bezbednosnog rizika za hranu, trenutno povuče proizvode, prekine distribuciju i obavesti nadležne organe. U zemljama EU u oblasti kontrole podrazumeva se stalan protok informacija i obaveštavanja o prisustvu opasnih namirnica, jedinstvena metoda uzorkovanja i analiza, i naučna saradnja, prvenstveno preko Evropske agencije za bezbednost hrane.

Prehrambeni sektor u Evropskoj uniji u poređenju sa SAD, Brazilom, Kanadom i Australijom ima veću proizvodnju, beleži veći izvoz i uvoz, ali je problem što je niži rast dodate vrednosti nego u SAD. Istovremeno, smanjuje se značaj prehrambenog sektora EU, dok u drugim zemljama raste. Da bi se postigla konkurentnost i tržišna pozicija, preduzeća bi trebalo da imaju jasnu ocenu vlastitih strateških sposobnosti, da prate poslovno okruženje, uvode inovacije i poboljšavaju kvalitet svojih proizvoda.

Branislav Raketić (Ministarstvo poljoprivrede) smatra da bi sistemi bezbednosti hrane u različitim zemljama morali biti ujednačeni i kompatibilni. Za bezbednost hrane najodgovorniji su proizvođači i zato je neophodno istaći važnost inplementacije HACCP  načela. Politika bezbednosti hrane trebalo bi da se temelji na analizi rizika, naročito kada je u pitanju hrana životinjskog porekla (veterinarske, mikrobiološke i biohemijske analize u ovlašćenim laboratorijama). Generalni inspektorat trebalo bi da objedini sve inspekcije Ministarstva poljoprivrede, kako ne bi dolazilo do preklapanja inspekcijskih službi. U Srbiji će uskoro biti donesen Zakon o bezbednosti hrane, koji će biti usaglašen sa regulativom EU.

Prema rečima Alberta Cammarata (Evropska komisija u Srbiji) Evropska unija je otvorila svoje tržište za prehrambene proizvode iz Srbije, ali ona u celosti ne koristi prednosti trgovinskog sporazuma sa EU. Na režimu kvota nalazi se vrlo mali broj proizvoda, ali Srbija, još uvek nije u stanju da iskoristi priliku koja joj je pružena. Predviđena kvota od 10 hiljada tona junetine za izvoz na tržište EU, iskorišćena je svega sa 1/3.

U diskusiji su pokrenuta brojna pitanja, vezana pre svega, za mogućnosti plasmana proizvoda prehrambene industrije na tržište EU, unapređenju konkurentnosti, zaštiti geografskog porekla proizvoda, podsticajima i subvencijama za unapređenje izvoza na evropsko tržište. U tome bi državni organi i nacionalna asocijacija za hranu i piće, trebalo da imaju aktivniju ulogu i na evropskim principima jasnije definišu sva važnija pitanja, koja su vezana za što veće učešće  prehrambene industrije Srbije na tržištu EU.

Prezentacije (.ppt)

Udruženje poljoprivrede i prehrambene industrije

Zadružni savez

Sekcija

Info

Projekat "Kačerski med"

Projekat Agro info punktovi