PRIVREDNE ZONE BEOGRADA


U skladu sa značajem, potrebama i interesovanjem predstavnika privrednih društava/preduzeća i stručno upravnih institucija, održana je sednica sa sledećim dnevnim redom:

 

  1. Generalni urbanistički plan Beograda ’2021 (GUP) – izmene i dopune i odnos prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji Republilke Srbije

    • JP Urbanistički zavod Beograda

      - generalni direktor mr Žaklina Gligorijević, direktor sektora za strateško planiranje Milica Joksić, rukovodilac izrade GUP-a Jovan Urošević, pomoćnik direktora Dušan Milanović

 

  1. Specifičnosti, bazne postavke, principi i kriterijumi vođenja teretnog saobraćaja kroz Beograd
    • Saobraćajni institut CIP

      - Tomislav Mihailović, Petar Đapić

  1. Grad na vodi
    • Luka Beograd, ad

Mr Dragan Stefanović, sekretar Udruženja saobraćaja i telekomunikacija je pozdravio prisutne goste i istakao da je razvoj Beograda vezan za određena planska dokumenta pre svega, Generalni urbanistički plan do 2021. godine, njegove dopune i izmene, i novi Zakon o planiranju i izgradnji. Za razvoj Beograda značajnu ulogu u definisanju aktivnosti imaju planska akta. Generalni urbanistički plan Beograda je usvojen 2003. godine, a 2008. i 2009. godine su urađene izmene i dopune koje između ostalog definišu lokacije za razvoj privrednih aktivnosti (privredne zone), za koje su izuzetno zainteresovani privreda i društvo.


  1. Mr Žaklina Gligorijević, generalni direktor Urbanističkog zavoda, zajedno sa svojim saradnicima je predstavila najznačajnije izmene GUP-a koje se prvenstveno tiču definisanja privrednih zona i saobraćaja, kao njihovog integratora. GUP predstavlja strateški okvir za bilo kakvu aktivnost koja se tiče gradnje i pribavljanja neophodne dokumentacije. Najznačajniji razlozi za izmenu plana bili su neusaglašenost trasa saobraćajnica u Generalnom planu i planovima detaljne regulacije i potreba Grada za otvaranjem novih privrednih zona na ulazno/izlaznim pravcima grada. Kao posledica toga, definisani su tzv privredni parkovi na 1800 hektara novoplaniranog građevinskog zemljišta. To su velike površine sa dobrom saobraćajnom opremljenošću i izuzetno visokim ekološkim kriterijumima. GUP predviđa i kategoriju socijalne stanogradnje gde bi se pri gradnji primenjivao model javno/privatnog partnerstva.

    Jovan Urošević
    , rukovodilac izrade GUP-a prezentirao je izmene plana, svrstane u nekoliko tematskih grupa i to pre svega: saobraćajne sisteme i podsisteme od republičkog i gradskog značaja, zaštita pojedinih zona, definisanje namene površina, sugestije i primedbe na GUP.

    U diskusiji su učestvovali predstavnici Urbanističkog zavoda – Dušan Milanović, Plovputa – Duško Isaković, Instituta „Kirilo Savić“ – dr Marija Vukić, JP Putevi Srbije – Zvonko Avramović, i drugi.
  2. Tomislav Mihailović, odgovorni projektant Saobraćajnog insituta CIP, predstavio je osnovne karakteristike teretno-tranzitnog saobraćaja u Beogradu. Ukupan broj kretanja u Beogradu dnevno iznosi 2.8 miliona, od čega na putnička vozila odlazi 470 000 kretanja dnevno. Na uvodno/izvodnim pravcima Beograda, u oba smera snimljeno je 18 800 teretnih vozila, i to najveći broj je iz pravca Niša, Ibarskog puta i Pančeva. Tranzitni teretni saobraćaj, po svojim karakteristikama ne pripada gradskoj uličnoj mreži i njegov ulazak u gradsko tkivo narušava mu uobičajen režim vožnje što može da izazove značajne probleme u bezbednosti saobraćaja. Takođe, ovaj vid saobraćaja kako zbog svojih karakteristika i osobina roba koje se transportuju može da predstavlja povećan rizik za životnu sredinu. Smanjenje njegovog štetnog uticaja može se ostvariti kroz mere koje ne predviđaju nova ulaganja, zatim kroz ulaganja u visokokapacitativne saobraćajnice kao veze postojećih teretnih koridora i izgadnjom obilaznice oko Beograda koja bi sa postojećim autoputem predstavljala glavne nosioce teretnih tokova.Generalni direktor kompanije Schenker u Srbiji, Slavoljub Jeftić je putem video prezentacije prisutnima predstavio tehnologiju transporta, pretovara i skladištenja tereta. DB Schenker je kompanija koja se bavi transportom i logistikom, sa poslovnom tradicijom dugom 137 godina. Broji 93 000 zaposlenih i posluje na 2 000 lokacija u 150 zemalja širom sveta. Na tržištu evropskih transportnih usluga važi za lidera u drumsko/železničkm transportu, dok u pomorkom transportu zauzima treće mesto.
  3. Projekat "Grad na vodi" – Luka Beograd, prezentirala je Ana Zatezalo Šenk, direktor za razvoj projekta. Nakon mnogobrojnih istraživanja i studija, uz učešće velikog broja partnera, projekat će se realizovati u četiri faze koje će trajati od po četiri i pet godina. Na površini od 60 hektara, blokovi za izgradnju će zauzimati 35 hektara, dok 55% od ukupne površine će biti predviđeno za poslovni prostor i delatnosti.

    Veliki broj projekata vezanih za saobraćajni sistem u Beogradu nedvosmisleno će dovesti do unapređenja privrednih aktivnosti, jer saobraćaj i predstavlja jedan od najznačajnijih integratora privrede. Udruženje saobraćaja i telekomunikacija Privredne komore Beograda učestvuje i pokreće veliki broj pitanja za rešavanje i razvoj saobraćajnog sistema grada Beograda i Republike Srbije.

Udruženje saobraćaja, telekomunikacija i informatičke delatnosti

Info

Projekat