RAZVOJ VODNOG SAOBRAĆAJA U SRBIJI


U saradnji sa Ministarstvom za infrastrukturu i Jugoslovensko rečnim brodarstvom a.d., (JRB) predstavnicima privrednih društava/preduzeća i stručno – upravnim institucijama grada Beograda i Republike Srbije, održan je privredno – stručni skup na teme:

 

  • Značaj vodnog saobraćaja i transporta
  • Nacrt Zakona o bezbednosti plovidbe i lukama na unutrašnjim vodama

Pozdravljajući prisutne, sekretar Udruženja saobraćaja i telekomunikacija - mr Dragan Stefanović je istakao da razvoj vodnog saobraćaja zaavisi od velikog broja društveno – ekonomskih uslova, harmonizacije propisa, liberalizacije tržišta, tehničko – tehnološkog nivoa razvoja i drugih značajnih činilaca.


Generalni direktor Jugoslovenskog rečnog brodarstva a.d. – Milan Mijailović
se u ime kompanije zahvalio prisutnima na interesovanju za pomenute teme. On je naglasio potrebu usvajanja novog Zakona u oblasti vodnog saobraćaja radi rešavanja mnogobrojnih problema koji se pre svega tiču aktivnosti lučkih kapetanija, agentiranja, osiguranja u vodnom saobraćaju i drugih.


Za uređenje oblasti vodnog transporta predviđeno je usvajanje seta od pet Zakona, a Zakon o bezbednosti plovidbe i lukama na unutrašnjim vodama je prvi u nizu, kako je naveo pomoćnik ministra za infrastrukturu – mr Pavle Galić. On je u svojoj prezentaciji istakao značaj i mesto vodnog transporta u Srbiji, čiji razvoj treba da usmeriti kroz:

  • privlačenje novih tržišta
  • modernizaciju flote
  • ulaganje u ljudske resurse
  • promociju unutrašnjih vosnih puteva
  • obezbeđenje adekvatne infrastrukture na ukupnim plovnim putevima.

Iako vodni transport predstavlja jedan od najekonomičnijih, najbezbednijih i ekološki najprihvatljivih vidova saobraćaja, u Srbiji se danas vodnim putem preveze svega 4-5 procenata robe, i to uglavnom tranzitnim pravcem. Ukupna dužina unutrašnjih plovnih puteva u Srbiji je     1 680Km, od čega se Dunav prostire na 588Km. Srbija ima deset međunarodnih i tri nacionalne luke za čiju je modernizaciju i razvoj u narednih deset godina potrebno uložiti 300 miliona eura. Investicije u plovne puteve su mnogo manje u odnosu na druge vidove saobraćaja. Vizija razvoja vodnog saobraćaja do 2025. godine podrazumeva dobro organizovan sistem unutrašnjih plovnih puteva za čije ostvarenje su potrebni: izrada i usvajanje odgovarajućih regulativa, primena potpisanih Konvencija i Sporazuma, program realizacije Master plana za unutrašnje plovne puteve (Dunav i Sava), razvoj rečnog informacionog servisa (RIS), program unapređenja usluga u prevozu, kao i razvoj intermodalnog centra u Srbiji.

 

Neprestano usaglašavanje zakona Republike Srbije sa direktivama i uredbama EU, konvencijama i rezolucijama UN (UNECE), članstvo u Dunavskoj i Savskoj komisiji i imstitucionalno povezivanje sa Rajnskom komisijom, zahtevaju usvajanje i primenu novog Zakona o bezbednosti  plovidbe i lukama na unutrašnjim vodama.

 
Veljko Kovačević – specijalista za pomorsko pravo i savetnik u Ministarstvu za infrastrukturu
je prezentirao Nacrt novog Zakona u koga su implementirana međunarodna pravna pravila. Neke novine se pre svega odnose na: brod i posadu, sprečavanje zagađenja usled plovidbe, potpuno definisanje usluga RIS-a, kabotađžu, formiranje Nacionalne lučke uprave i drugo.


Jedan od članova Radne grupe koja je učestvovala u izradi Zakona, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu – dr Zoran Radmilović je naglasio nužnost obrazovanja ljudskog kadra zaposlenog u vodnom transportu tj. da je nužno menjati celokupan sistem obrazovanja.


Gordana Karović – predsednica organizacije Aqua et Archaeologia
je prezentirala arheološko blago reke Dunav i predložila prisutnima da se na vađenje potopljenih objekata koji su istorijski odnosi Zakon o kulturnim dobrima, a ne deo Zakona o bezbednosti plovidbe, kako je predviđeno.

 
U diskusiji su učestvovali: Miodrag Trajković – Republički fond za razvoj, Milosav Jelić – JRB, Željko Lesić – Republički zavod za statistiku, Dušan Milanović – Urbanistički zavod Beograda, Predrag Vasić – East point, Nebojša Pupavac – JRB i drugi učesnici.

 
Iako se Zakon razmatra po ubrzanom postupku usvajanja, sve primedbe sa današnjeg skupa biće uvažene i razmotrene od strane Ministarstva za infrstrukturu Republike Srbije. 



 

Udruženje saobraćaja, telekomunikacija i informatičke delatnosti

Info

Projekat