ODRŽAN BEOGRADSKI CEFTA FORUM

 
U Privrednoj komori Srbije , u okviru srpskog predsedavanja CEFTA Komitetom, održan je 12. februara 2010.godine je beogradski CEFTA Forum pod nazivom:

                                                           " Regionalna saradnja i CEFTA Sporazum " 

Na Foruma, u čijem radu su učestvovali predstavnici komora CEFTA regiona, izneti su problemi u njegovoj implementaciji i donet je Zakljućak u cilju prevazilaženja uočenih problema.

U radu Foruma učestvovali su , pored Miloša Bugarina-predsednika Privredne komore Srbije i Vesne Arsić-državnog sekretara Ministarstva ekonomije  regionalnog razvoja i :

  • Bojana Todorović, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja;
  • Borislav Injac, Uprava carina Republike Srbije;
  • mr Ljiljana Stanković, Ministarstvo trgovine i usluga;
  • Marijana Agić-Molnar, Agencija za istraživanje tržišta GFK;
  • Marin Šumarina , Grupacija marketinških agencija PKS.

Na početku sastanka istaktuti su problemi u implementaciji Sporazuma CEFTA 2006 koji se ogledaju u međusobnom neprihvatanju sertifikata u domenu poljoprivrede od strane država članica CEFTA  regiona, čestog problema u nemogučnosti primene dijagonalne kumulacije porekla robe zbog strukture roba. Naglašeno je i stvaranje Carinske unije Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana tokom 2010.godine što predstavlja posebnu mogućnost za preferencijalni izvoz srpskih proizvoda, kao i mogućnost kumulacije porekla roba sa EU, koja je stupila na snagu 01.01.2010.godine. Sporazum sa EFTA zemljama se očekuje , ali neće biti automatske kumulacije porekla robe.

Robnu razmenu zemalja regiona karakteriše visoka podudarnost izvozne ponude, posebno BIH, Srbije i Crne Gore. U strukturi izvoza dominraju prehrambeni proizvodi, istakla je Bojana Todorović. Mere koje će se preduzeti u vezi problematike implementacije Sporazuma su : Formiranje WEB portala –radi transparentosti zakonske regulative i procedura u zemljama CEFTA regiona. U toku je izrada. Zatim formiranje SINGLE ELECTRONIC WINDOW, radi bolje komunikacije.

Borislav Injac je istakao da Hrvatska i Srbija ne mogu da međusobno kumuliraju porekla sa materijalima iz EU.

Ljiljana Stanković je istakla da sva razvijena tržišta karakteriše visoka koncentracija trgovine , dok je u Srbiji trgovina dosta usitnjena i neefikasna.

Marin Šimurina je podsetio na to da li je ulaganje u marketing ulaganje u mogućnosti. Potrošać je taj koji odlučuje ko će ostati a ko ne na tržištu. Od ukupno top 40 izvoznika samo se mali broj njih reklamira. Chipsy ima 95% tržišnog učešća  i ulagaća koji je zainteresovan da kupi firmu samo interesuje tržište. Srpski brendovi su prodati ( Next, Smoki, Grand kafa, Don kafe ) i novi investitori štite i ulažu u te brendove.

Branka Totić je naglasil  da se brend štiti žigom i da je potrebna prijava Zavodu za intelektualnu svojinu i to obavezno pre početka izvoza. Srbija je članica Lisabonskog Sporazuma o geografskom poreklu robe i potrebno je staviti znak geografskog porekla.                                                             

U Drugom delu sastanka  skupu su se obraćali predstavnici komora država potpisnica CEFTA Sporazuma.

Ispred BIH skupu se obratio gospodin Borko Đurić, predsednik komore BIH , koji je izrazio nezadovoljstvo sa sprovođenjem zaključaka sa CEFTA Foruma u Podgorici, što predstavlja loš odnos izvršne vlasti zemalja  potpisnica i  izvršavanje preuzetih obaveza, što je samo deklarativno. Rekao je da svi znamo probleme ali ništa ne činimo na njihovom rešavanju. Uvođenje reciprociteta u razmeni među državam regiona je obavezno. Na primer voda Vitiko iz BIH se izvozi u Srbiju i uzorkuje po ceni od 130 maraka uzorak i proces traje 20 dana, a kada dolazi Knjaz Miloš u BIH iz Srbije košta   200 maraka i traje 2 dana.Po njegovom mišnjenju Izvršna vlast potkupljuje institucije kako bi se određena roba favorizovala. Kolaći iz BIH se izvoze u Sloveniju i ne uzorkuju se a kod izvoza za Srbiju je obavezno uzorkovanje. On je privrednik već 30 godina , nije govornik  već stvara vrednost. Smatra da Izvršna vlast neće imati sa ćime da vlada ako ovako nastave da se ponašaju. U vezi ovih primedbi odgovorila je Vesna Arsić, koja je rekla da Srbija od decembra 2009.godine ima razgovore sa BIH i da se priprema Sporazum u vezi inspekcijskih poslova i da se izvši međusobno priznavanje sertifikata između BIH i Srbije.

Gospođa Dunja Konjovod potpredsednica Hrvatske Gospodarske komore je izjavila da je CEFTA  predvorje EU i da je potrebno prilagođavanje regulative. Glavna uloga Komore je pomoć privredi u tom procesu. U Hrvatskoj su podigli plate a imaju smanjenje BDP u 2009.godini, zbog smanjene proizvodnje i pada uvoza. Predstavnici Komore u beogradu skupljaju i analiziraju probleme u sprovođenju CEFTE.

Gospođa Ljiljana Filipović , potpredsednica komore Crne Gore je istakla da su izdali brošuru o necarinskim barijerama u regionu koje su dostavile sve komore u regionu. CEFTA funkcioniše po prinsipima STO. Zapitala se da li dajemo maksimalnu moguću pomoć realizaciji Sporazuma. U prezentaciji Bojane Tododrović nije bilo podataka o Crnoj Gori. Crna Gora ima veliki priliv DST i razvijaju sektore građevinarstva a materijal kupuju u regionu. Obim razmene Crne Gore sa regionom je povećan, robna razmena sa zemljama CEFTA je iznad 50% a sa zemljama Eu je 40%. Najveće učešće na tržištu imaju sa  Srbijom i to 1/3 ukupne razmene. Crna Gora izvozi u Srbiju 27% ukupnog izvoza a iz Srbije uvozi 35%. Lider su po direktnim stranim investicijama. Svetska banka je rangirala Crnu Goru na 71 mesto po konkurentnosti od 183 zemlje, Srbija je na 88 mestu, Makedonija je na 34. Pre dve godine su analizirali necarinske barijere ( TBT ) i identifikovali problem neusklađenosti domaćih standarda i tehničke regukative sa međunarodnim standardima. Crna Gora ima potpisane Protokole o priznavanje sertifikata sa Rusijom i sa EU , a nemogu u regionu da postignu saglasnost. Svi žele zaštitu svoje proizvodnje . U zakonu o javnim nabavkama Crne Gore nije bio predviđen preferncijalni status  domaćih proizvođaća , jer je tržište otvoreno za sve još od 2006.godine. Imaju i akciju " Dobro iz Crne Gore ", prema odredbama Zakona o žigovima. Imaju 40 proizvođaća i 8 nosioca znaka , među njima je i Plantaža –poznat brend. Biznis asocijacije i Vlada moraju da sarađuju u interesu ekonomije i države ka putu u EU.                                                     

Predstavnik Vanjsko-trgovinske komore BIH je izneo činjenicu da je razmena u regionu uglavnom nižeg stepena razmene, gde rude i sirovine predstavljaju 50% razmene. Uvoze se poljoprivredni proizvodi , a nedovoljno se koristi industrijsko proizvodna kooperacija. To je pokušao Fijat Kragujevac da uvozi delove za automobile iz BIH . Da je inicijativu da banke formiraju Konzorcijum na nivou CEFTA zemalja.

Zaključci


Udruženje trgovine, turizma i usluga

Oblasti

Info

Grupacije