SRPSKI VINARI ČEKAJU BOLJE DANE

U Srbiji se nekada proizvodilo dobro vino, pa se nameće pitanje kada je i zašto taj napitak izgubio bitku s rakijom i pivom i da li je, posle globalne vinske „šardonizacije“ i „kabernizacije“, sada došlo vreme da na glas (i na cenu) dođu retke vrste vina koje se neguju u Srbiji.
Srbija ima 9 reona pogodnih za uzgoj loze i proizvodnju kvalitetnog vina. Reč je o području Subotičko-horgoške peščare, zatim reonima u Sremu, južnom Banatu, Pocerju, Šumadiji (uz Veliku i Zapadnu Moravu), kao i o Krajinskom podreonu. Na jugu Srbije su Nišavsko-južnomoravski i Kosovski rejon. Ova podela napravljena je prema klimatskim i topografskim karakteristikama terena koji se prostiru na nadmorskoj visini od 80 do 500 metara. Ali, uprkos dugoj tradiciji, u Srbiji je sve manje vinograda. Prema zvaničnim statističkim podacima vinovom lozom zasađeno je 65.000 hektara, a rod se ubira tek sa oko 25.000 hektara.
Nebojša Marković, profesor na katedri za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, smatra da bi trebalo istrajati u nameri da Srbija obnovi tradiciju vinogradarstva, naročito tamo gde su vinogradi nekada bili veoma zastupljeni, a to su područja Fruške gore, Krčedina, Vršca, Palića, Subotice, Horgoša, Deliblatske peščare I potez od Sremskih Karlovaca do Bele Crkve. U centralnoj Srbiji, to su Oplenac, Topola, selo Zeoke, kod Lazarevca i Obrenovca, pa Rajačko vinogorje i područje Negotinske Krajine, ali i sve atraktivniji valjevski kraj, kao i Aleksandrovac koji, zbog klime slične onoj u francuskoj pokrajini, zovu i „srpski Bordo“. Najpopularnije vrste u svetu, a i kod nas su „sovinjon beli“, „šardone“, „pino noar“ (kod nas poznatija kao burgundac crni), „merlo“, „kaberne sovinjon“, rajnski i italijanski rizling. U svetu se vinogradari sve više vraćaju sortama kao što su „muskat frontinjan“, „muskat petitgren“, „muskat otonel“, „zinfandel“, „nebiolo“, italijanski „proseko“. Raduju, procene da će sve više do izražaja dolaziti naše „zaboravljene“ vrste grožđa i vina kao što su „prokupac“, „smederevka“, „plovdina“, „seduša“ iz Bačkog Banaštora, i sorte kao što su „neoplanta“, „petra“ i „sila“. To su veoma kvalitetne sorte, i po prinosu i po snazi.

Zadružni savez

Info

Projekat Agro info punktovi