UNIŠTAVA LI SRBIJA SVOJE STOČARSTVO

Republički zavod za statistiku procenio je da je Srbija i prošle, veoma teške godine, u poljoprivredi ostvarilarast vrednosti svoje bruto proizvodnje od oko 2,58%. I tako skromno povećanje tog škrtog „kolača” uticalo je da ukupan pad BDP Srbije ne bude 4 ili 4,5%, već nešto podnošljivijih 2,8%. U strukturi procenjene bruto ostvarene vrednosti u agraru biljna proizvodnja je činila 69,5 a stočarstvo svega – 30,5%, s tim što učešće u biljnoj proizvodnji raste, a u stočarstvu, koje je kruna svake poljoprivrede, opada. Prošle godine stočarska proizvodnja opala je za oko 3 procentna poena, čime je ukupan učinak u poljoprivredni „svukla” na veoma tankih 1,5%.

Sve, pa i najrazvijenije zemlje EU, polažu veliku pažnju poljoprivredi, a pogotovo stočarstvu, tako da od ukupnog budžeta EU, više od polovine novca ode na premije i podsticaje poljoprivredi. Kod nas se učešće agrarnog u ukupnom budžetu smanjuje sa svakom krizom i sada iznosi 3%. S tako malim izdvajanjima i ulaganjima poljoprivreda, a pogotovo stočarstvo, ne mogu da budu izvozni adut zemlje, niti grana u kojoj bi do posla došlo veći broj nezaposlenih.

Trenutni stočni fond Srbije manji je za oko polovinu nego pre pola veka. Trenutno imamo svega 550.000 do 600.000 krava, što je problem jer se u živinarstvu i svinjarstvu može za relativno kratko vreme, od 3 do 5 godina, podići proizvodnja, ali u govedarstvu taj rok ne može da bude manji od 15 do 20 godina. Problem nije samo u pukom povećavanju broja grla stoke, već u svemu onom što tome prethodi – da se u narednih nekoliko decenija organizuju desetine hiljada mladih domaćina koji bi pristali da se bave tim teškim poslom. U sve to mora da se uključi država, jer jedino ona ima razvojne poluge i instrumente – ekonomsku, razvojnu, izvoznu, socijalnu i penzionu politiku… podsticaje, povoljne zajmove, kamate…

Da Srbija polako zatire svoje stočarstvo govore i podaci - broj uslovnih grla stoke po hektaru obradive površine u Srbiji je svega 0,30, a optimum je – jedno uslovno grlo po hektaru. Holandija ima 9,4, a u svih 27 članica EU prosek je 0,98. Srbija već godinama ima odobren kontingent za izvoz 10.000 tona junećeg mesa u EU, a proda, sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, jedva nešto više od trećine te količine. O izvozu svinjskog ili živinskog mesa još ne možemo ni da govorimo dok ne iskorenimo neke bolesti i ne prestanemo s vakcinama životinja, a to znači dok ne počnemo da vodimo računa o svakom proizvodnom detalju – od livade i njive, na kojima se gaji hrana, preko tora i obora, do završne obrade i pakovanja mesa i hrane.

Zadružni savez

Info

Projekat Agro info punktovi