DA LI ODUMIRE POLJOPRIVREDA U SRBIJI

Srbija ima sve manje hrane iz sopstvene proizvodnje. Zbog loše vođene agrarne politike broj tovljenika i junadi svake godina pada za 2 do 3%. Kako stvari stoje, taj trend će se nastaviti, pa ćemo na tržištu imati manje mesa i mleka domaće proizvodnje. Zbog poplava, kiša, klizišta i grada, rod voća i povrća ove godine u odnosu na lane biće manji za oko 30%. Kada se sve to sabere, Srbija će, da bi zadovoljila potrebe stanovništva, i ove godine morati da izdvoji značajna sredstva za uvoz hrane, što je, kažu stručnjaci, oko 1,4 milijarde dolara. Loša godina dodatno će koštati građane, jer talas poskupljenja osnovnih životnih namirnica koji je već počeo, biće nastavljen do početka septembra.

Stočarstvo je, zbog neisplativosti bavljenja ovim poslom, tokom poslednjih godina palo na najniže grane i sada je otprilike na nivou iz 1910. godine. Krajem 2008. godine Srbija je imala 3,9 miliona tovljenika, a 2009. 1,4 miliona manje. U poslednjih godinu dana zaklano je i 100.000 krava, a sve je manje i ovaca. Srbija je 1990. godine na 40 različitih tržišta izvozila 30.000 tona bejbi bifa, a sada ne može da pokrije ni kvotu od 8.875 tona za EU. Tako smo 2007. izvezli 2.200 tona, 2008. 1.700 tona, a lane svega 900 tona ovog junećeg mesa. Kada bi država vodila adekvatnu agrarnu politiku, mogli bismo da izvozimo  50.000 tona bejbi bifa, a da pri tome imamo dovoljno i mesa i mleka za sebe, po povoljnijim cenama.

Ništa bolje nije ni u ratarstvu, čija proizvodnja već godinama zavisi od pogleda u nebo. Ove godine nam vreme nije išlo naruku, zbog čega će, prema procenama stručnjaka, rod voća i povrća biti manji za 30% nego lane. Loše vreme odrazilo se i na proizvodnju ozimih useva, posebno pšenice, koja će, prema najnovijim procenama, maksimalno dostići oko 1,6 miliona tona, što će pokriti domaće potrebe, ali će samo malo preostati za izvoz. Proizvodnja industrijskog bilja i kukuruza biće stabilna, uz pad od 3 da 4%.

Srbija će, po predviđanjima Privredne komore Srbije, i ove godine izvesti hrane u vrednosti od oko 2 milijarde dolara, s tim što će u tonama izvoz biti manji za 30 do 50%. Istovremeno, za uvoz hrane otići će oko 1,4 milijarde dolara.

Uprkos raznim statističkim pokazateljima, u Srbiji pada i potrošnja. Primera radi, 90-ih se u Srbiji trošilo 65 kilograma mesa po stanovniku, a sada se troši 43. Za razliku od Evropljana koji godišnje troše 300 litara mleka po stanovniku, u Srbiji se troši svega 60 litara, a poražavajući podatak je i da je u Srbiji opala i potrošnja hleba, koji inače važi za hranu siromašnih. Hleba smo u 2007. godini po stanovniku trošili 109,5 kilograma, a u 2008. 105,8 kilograma. Da bi se povećala proizvodnja, a tim i potrošnja, država bi morala da nađe načina da se stvori kritična masa gazdinstava koja bi se bavila ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom. Naša sela su ostarila, mehanizacija nam je u mnogim mestima dotrajala, kooperantski odnosi su se usled loših privatizacija pokidali, agrarni budžet je mali, što je doprinelo da Srbija postane zemlja koja sve više zavisi od uvoza hrane. Da bi se to popravilo, trebalo bi da država nađe konsenzus sa svima koji učestvuju u poljoprivrednom sektoru, ali i da odredi strateške proizvode za proizvodnju.

Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, u septembru, na prvoj sednici Vlade, biće usvojena Strategija razvoja poljoprivrede za period od 2010. do 2020. godine, na kojoj se radi već dva meseca, a koja će, pored zakonskih okvira, sadržati i direktne podsticajne mere za sve grane poljoprivrede, od stočarstva, preko ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, do povrtarstva. U Ministarstvu smatraju da će pšenice biti dovoljno ne samo za domaće potrebe, nego i za izvoz. Sa ovogodišnjim prinosom od 1,7 miliona tona i zalihama od prošle godine, za izvoz će biti oko 500.000 tona pšenice. Pored toga, očekuje se i rekordan rod kukuruza, oko 7 miliona tona, soje više od 500.000 tona, dok će suncokreta biti kao i prošle godine, oko 350.000 tona, a dobar rod zabeležen je i kod voća i povrća.


Odakle nam stiže povrće

- Crni luk: Češka, Austrija, Grčka, Poljska, Nemačka
- Pasulj: Grčka, BiH, Makedonija, Bugarska, Turska, Kina, Kipar, Kirgistan
- Krompir: Holandija, Italija, BiH, Izrael
- Beli luk: Kina
- Šargarepa: Turska, Nemačka
- Paprika: Španija, Italija, Makedonija, Turska, Nemačka
- Paradajz: Španija, Italija, BiH, Slovenija

 

Zadružni savez

Info

Projekat Agro info punktovi