IZVOZ ŠLJIVA U RUSIJU

Srpsko voćarstvo i povrtarstvo, da je produktivno, moglo bi da živi samo od izvoza u rusku prestonicu. To je još uvek neostvarivo, jer u odnosu na region, Srbija zaostaje u subvencijama i kreditnom podsticaju razvoja agrara, a bilo je i skandaloznog i neposlovnog ponašanja. Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan je pre deset godina, a memorandumi i protokoli tek ove godine. Rusi su promenili legislativu i dozvoljene granice kod pesticida u Rusiji su niže nego u EU, a naši propisi su usaglašeni sa evropskim. Pregovori o tome na relaciji Moskva-Beograd vode se već godinu dana, a ovih dana predstavnici ruske ambasade i trgovinskog predstavništva u Beogradu razgovaraju sa proizvođačima i otkupljivačima voća i povća. Pored toga, Rusi neće više da skupljaju robu po srpskim zadrugama i selima, nego traže da imamo objekte koji su u Rusiji sertifikovani za izvoz kod njih.

Naši glavni problemi su količina koju proizvodimo, kvalitet voća i povrća i kontinuitet isporuke koju zahteva tamošnji kupac. Problem se najbolje vidi na primeru moskovskog tržišta, koje ima godišnju potrebu za više od 700.000 tona jabuke, a Srbija je tokom cele 2009. godine izvezla nepunih 40.000 tona. Kod kvaliteta se gleda i veličina plodova, a naši su obično ispod ugovorene kalibraže. Suštinski problem je u stvari zastarela tehnologija proizvodnje i nedostatak edukacije poljoprivrednih proizvođača. Izostaje kvalitetna podrška države malim proizvođačima radi podizanja modernih zasada koji, uz primenu pune tehnologije, daju jako velike prinose koji, samim tim i nižu cenu koštanja.

Za ovakvo stanje u agraru presudan je odnos države. Ako poljoprivredu ne opredelimo kao stratešku granu imaćemo još više problema, jer će se carine usklađivati sa EU, iz okolnih zemalja roba će doći kod nas i biti konkurentija, a mi nećemo biti konkurentni ni u Srbiji, ni u regionu, ni u EU. Primera radi, u Hrvatskoj svake godine i mali proizvođači i veliki sistemi dobijaju subvenciju od 300 do 500 evra po hektaru za sve ratarske, povrtarske i voćarske kulture, od pšenice, soje, suncokreta nadalje, a u Srbiji samo registrovana mala poljoprivredna gazdinstva dobijaju 14.000 dinara po hektaru. Hrvatska i druge zemlje imaju i subvencionisane cene - garantovana cena za kilogram jabuke je u Hrvatskoj 35 evrocenti, od čega država otkup dotira sa 0,06 evra. Srbija stimuliše jedino kupovinu novih sadnica, ali ne i proizvodnju. Ne zna se ni kada će početi licenciranje stručnjaka za zaštitu bilja, a nema ni govora ni o povoljnim investicionim kreditima, koje traže veliki sistemi.

Zadružni savez

Info

Projekat Agro info punktovi